Slavoljub Paunović je za sada jedini nama poznati član naše zajednice koji je oboleo od koronavirusa, a nakon tri sedmice, uspešno se oporavlja. Ovim intervjuom je želeo da naše čitaoce upozori na opasnost.
Dipl. Ing. Slavoljub Paunović (66), od prošle godine je penzioner, a kako mu je posao uvek bio vezan za komunikaciju sa ljudima, vrlo je poznat u našoj zajednici. Trenutno se nalazi u Kaiser Franz Josef Spital u Beču, gde se oporavlja od infekcije koronavirusom. Iako je još uvek na kiseoniku, pa mu govor pričinjava poteškoće, rado je pristao na telefonski intervju za KOSMO.
KOSMO: Gospodine Paunoviću, Vaše godine Vas svrstavaju u rizičnu grupu, na šta nas nadležni redovno upozoravaju. Jeste li se pridržavali propisanih mera?
Slavoljub Paunović: U grupi rizičnih građana nisam se našao samo zbog starosne dobi, nego i zbog toga što sam pre osam godina operisan od karcinoma prostate, a pre dve godine zbog recidiva i prevencije, ponovo bio na zračenju. Kod izbijanja epidemije, bio sam od početka svestan da se moram čuvati. Pridržavao sam se mera ograničenog kretanja, vodio sam računa o higijeni, koristio sam sredstva za dezinfekciju. Socijalne kontakte sam sasvim prekinuo, pa je čak i moj sin, kad je donosio neke potrepštine, sve ostavljao pred vratima. Supruga Katarina je pažljivo vodila računa o nama oboma. Međutim, pre otprilike tri sedmice dobio sam visoku temperaturu, koja je prelazila 39. podeok. Pod dejstvom sredstava za snižavanje temperature, na kratko je padala, ali stanje mi se nije popravljalo. Napominjem da tih prvih dana nisam imao probleme sa disanjem.
Kad ste prvi put zatražili lekarsku pomoć?
Nakon tri dana smo videli da je vrag odneo šalu, pa smo pozvali na telefonski broj 1450, a oni su me uputili na Ärztenotdienst 141 i oni su došli. Obavili su pregled, ali mi je bilo čudno što me tom prilikom nisu testirali na koronavirus. Rekli su da će temperatura pasti, da će sve biti u redu, ali meni nikako nije bilo bolje. Počeo sam već da dobijam probleme sa disanjem, pa je četvrti dan, nakon upornog pozivanja nadležne službe na 1450 i insistiranja moje porodice da mi se pomogne, došla hitna pomoć. Odmah su me prevezli u bolnicu, gde su mi iste večeri uzeli bris za testiranje. Sledećeg jutra mi je rečeno da sam pozitivan na CoV. Napominjem da sam tu prvu noć preventivno bio sam u sobi.
Šta se dalje dešavalo?
U to vreme sam počeo da upadam u paniku jer sam gubio vazduh, a nisam znao kako da se izborim sa tim. Odmah nakon dobijanja rezultata testa, smešten sam na odelenje sa pacijentima obolelim od SARS-CoV-2. Priključen sam na kiseonik sa cevčicama u nosu ili sa maskom na licu, a tokom prva dva ili tri dana sam bio pod 24- satnim nadzorom, priključen na aparate za kontrolu vitalnih funkcija. Na sreću, moj organizam je dobro funkcionisao.
„U to vreme sam počeo da upadam u paniku jer sam gubio vazduh, a nisam znao kako da se izborim sa tim.“
Da li znate kakvu terapiju ste dobijali?
Koliko mi je poznato, uključena mi je antibiotska terapija, kako bi mi se oslabljena pluća odbranila od napada bakterija. Nije mi poznato da sam dobijao još neki medikament, a kako sam shvatio, borbu protiv smrtonosnog virusa morao je da iznese moj organizam.
Intervju se nastavlja na sledećoj stranici…
Folge uns auf Social Media!
