Film „Čuvari formule“ nedavno je doživeo svoju austrijsku premijeru i pobrao brojne simpatije gledalaca. Ovom prilikom za magazin KOSMO je govorio producent i reditelj ovog filma, Dragan Bjelogrilić. Postoji li i tajna formula „Čuvara formule“, šta austrijska, ali i balkanska publika mogu očekivati od njega u budućnosti, otkrio nam je popularni glumac.
KOSMO: Četiri bečke bioskopske sale bile su popunjene do poslednjeg mesta, a premijera filma propraćena je višeminutnim aplauzom gledalaca. Ovom prilikom ste napomenuli da je gotovo identična reakcija bila i reakcija publike širom sveta gde god da je film premijerno prikazan. Šta je tajna fomrula uspeha „Čuvara formule“?
Bjelogrlić: Ne znam da li sam ja pravi čovek za odgovor na ovo pitanje budući da sam čovek iznutra, osoba koja je pravila film, imala određene vizije, ambicije, osoba koja je sebi postavila određene zadatke. No, činjenica je da sam se od početka opredilo da „Čuvari formule“ budu film koji će pokušati da nađe komunikaciju sa celim svetom, sa ljudima koji žive na svim meridijanima, ljudima koji ne govore naš jezik, možda čak ni ne znaju gde je Srbija ili gde je bila Jugoslavija, koji ne znaju mnogo o vremenu u kome se dešava radnja filma. Sada, na osnovu dosadašnjeg iskustva, mogu reći da smo zaista na dobrom putu da se ta moja vizija ostvari. Film od naredne godine putuje i na severnoamerički kontinent gde će imati nekoliko promocija. Trebalo bi da se prikaže na nekoliko festivala u Aziji, tačnije Indiji i Kini. Tek kada obiđemo sve ovo, moći ću potpuno da vam odgovorim na to pitanje, ali za sada smo na dobrom putu.
„U svemu što radim dve stvari su ključne: traganje za čovekom, odnosno ljudskošću, a drugo je emocija koja boji sve to što ja radim. Emocija u „Čuvarima formule“ je upravo ta zaboravljena formula humanosti i to čemu mi kao ljudli služimo jedini drugima u ovom životu.“
Sinonim za Vaš rediteljski i producentski rad postale su jake emocije kojima bivaju obuzimani svi oni koji gledaju Vaše filmove ili serije. Koje emocije i poruke mogu očekivati gledaoci koji prvi put gledaju „Čuvare formule“?
Za mene je emocija jedan od ključnih elemenata stvaralaštva kojim se bavim. I kao glumac sam pokušavao da emotivno obojim svoje junake na najrazličitije načine, a kasnije, posebno kada sam krenuo da se bavim režijom, pratio sam emotivnu nit svake moje priče. U svemu što radim dve stvari su ključne: traganje za čovekom, odnosno ljudskošću, a drugo je emocija koja boji sve to što ja radim. Emocija u „Čuvarima formule“ je upravo ta zaboravljena formula humanosti i to čemu mi kao ljudli služimo jedini drugima u ovom životu. Da li smo tu da bismo izrabljivali jedini druge, manipulisali jedni drugima, ili smo tu na ovom svetu da bismo živeli zajedno i pomagali jedni drugima? Mislim da su to pitanja koja film postavlja. Voleo bih da ljudi pogledaju film, jer ukoliko je nešto kristalno jasno u ovom filmu, to je poruka.
U jednom od skorašnjih intervjua izjavili ste da Vam kolege reditelji često „zameraju“ jer su Vaše priče previše pozitivne, kao i vaši likovi. Ovom prilikom ste istakli da stvarate ovakve priče budući da smatrate da upravo te pozitivnosti fali društvu. Šta je ono što primećujete da nama ljudima danas najviše fali?
Upravo to čime se bave „Čuvari forumule“. Mislim da je baš u tome jedan od ključnih elemenata zašto ljudi identično reaguju na različitim mestima gde se film prikazivao. Današnjem svetu upravo fali empatija, okrenutost čoveka čoveku. Živimo u jednom otuđenom svetu i toga smo svesni. Živimo u svetu koji nam je svojim pragmatizmom prosto nametnuo i tempo i filozofiju života da smo okrenuti sami sebi, ličnom hedonizmu, uspehu i građenju nekog svog ličnog mikrosveta. Kao da smo nezainteresovani za sve što se dešava oko nas, a to je najbolji put da svet propadne. I on negde etički i moralno doživljava eroziju tokom poslednjih decenija. Upravo se „Čuvari formule“ bave time kako da se čovek okrene čoveku i da se osvrne oko sebe i vidi sa kim živi, tako što ćemo biti bolji ljudi spremni da se žrtvujemo jedni za druge. To je čak upisano u svim verskim knjigama, o kojoj god veri da se govori, a ljudi ovo možda ponavljaju u molitvama, ali jako retko to vidimo na delu. Količina materijalnih dobara sa kojom se pojedinci identifikuju doprinela je tome da se kao društvo odaljimo jedni od drugih i budemo skoncentrisani samo na sebe.
Nastavak razgovora pronađite na sledećoj strani!
Folge uns auf Social Media!
