Vina sa Balkana postaju sve traženija na evropskoj i svetskoj sceni, koja poslednjih decenija traga za autentičnim ukusima i vinima vrhunskog kvaliteta. Proizvodnja vina na Balkanu seže unazad do antičkih vremena, a danas se različitost kultura i uticaja, bogata vinska istorija i tradicija pokazuju kao ključna prednost u svetu koji traga za ABC vinskim stilovima – Anything But Chardonnay (Cabernet)“, odnosno „Alles außer Chardonnay (oder Cabernet)“.
Bogatstvo različitosti
Šarenolika geografija regiona koji se prostire od obala Jadranskog mora, preko brdsko-planinskih vrhova, sve do ravničarskih predela Panonije omogućila je gajenje brojnih autohtonih i internacionalnih sorti grožđa, i preslikala se na širok asortiman vinskih etiketa raznovrsnih stilova.
U Sloveniji se ponose sortama kao što su: Rebula, Refošk, Malvazija, Furmint (Šipon) i Frankovka (Modra Frankinja/ Blaufränkisch). Hrvatski aduti na svetskoj sceni su: Istarska Malvazija, Teran, Graševina, Plavac Mali, Pošip i Babić. U Srbiji je akcenat na sortama: Tamjanika, Prokupac, Grašac, Morava i Probus.
Bivša Jugoslavija spadala je u deset najvećih proizvođača vina u svetu, a oko 60% grožđa dolazilo je iz Severne Makedonije, poznate po crvenim sortama Vranac/Vranec i Kratošija (Zinfandel), kao i beloj sorti Smederevka. Možda niste znali da se najveći evropski vinograd Ćemovsko polje, nalazi u Crnoj Gori, koja se takođe ponosi Vrancem. Bosansko-hercegovački favoriti su: Žilavka, Blatina i Trnjak.
Lista autohtonih sorti i skrivenih vinskih dragulja bi mogla još da se niže albanskim, bugarskim, grčkim, rumunskim i turskim sortama, koje geografski čine vinsku scenu Balkanskog poluostrva. Srećom, sorte grožđa ne priznaju političke granice, tako da je dosta pobrojanih sorti prisutno u vinogradima širom regiona.
Svetske, a naše sorte!
Najlepše od svega je što pored gajenja autohtonih sorti, vinari sa Balkana slede bogatu tradiciju proizvodnje vina od internacionalnih sorti grožđa, koje se odlikuju posebnim karakeristikama naših teroara. Od laganih i svežih belih vina, preko rozea i oranž vina pa sve do kompleksnih crvenih kupaža, koje su dugo odležavala u buradima od slavonskog ili srpskog hrasta.
Nemojte se začuditi kada Šardone sa Fruške Gore ili Kaberne frank sa Goriških Brda osvoji 97 poena i platinu na najprestižnijem vinskom takmičenju Decanter. Isto važi i za Širaz iz okoline Mostara ili Kaberne sovinjon iz Negotina, koji su osvajali zlatne medalje na istom takmičenju. Da takvi uspesi nisu slučajni, govori i plasman vina Zvonko Bogdan Cuvée No. 1, koje je tri godine uzastopno osvajalo zlatnu medalju kupažom crvenih sorti Merlo, Kaberne sovinjon i Kaberne frank (ili Frankovka).
Organska, biodinamička i prirodna vina su globalni trend, koji nije zaobišao naše krajeve. Minimalne intervencije i izbacivanje hemijskih sredstava iz proizvodnog procesa je ništa drugo do vraćanje tradiciji i praksi starih vinara, kada je svako vino bilo organsko, a rad u vinogradu celodnevan i „robovski“. Vinari sa Balkana idu korak dalje u pravcu tradicije i vraćaju se odležavanju vina u keramičkim sudovima i amforama.
Najpoznatije vinske regije:
Stručnjaci procenjuju da se na Balkanu gaji čak oko 1.000 sorti grožđa. Najpoznatiji vinski regioni su:
- Slovenija: Primorski, Posavlje, Podravlje, Karst,
- Hrvatska: Slavonija, Istra, Dalmacija, Bregovita Hrvatska,
- Srbija: Fruška Gora, Negotinska Krajina, Šumadija, Župa,
- Crna Gora: Skadar,
- Severna Makedonija: Povardarje, Pčinja-Osogovo, Pelagonija-Polog.
Vinske zvezde Balkana
Najviše uspeha na međunarodnim takmičenjima beleže slovenački vinari sa dominantno autohtonim sortama. Do sada su osvojili preko 50 zlatnih medalja i 20 platina na Decanteru, a vrlo zapažene rezultate imaju i na takmičenju AWC Vienna. Prate ih hrvatski proizvođači, a poslednjih godina visoke plasmane ostvaruju i vinari iz Srbije. Kruna toga je prošlogodišnja titula Best in Show za vino Vinčić Grašac 2020, i svrstavanje među najboljih deset belih vina na svetu.
Vina sa Balkana koja su privukla najviše pažnje stručne javnosti i potrošača su:
- Vinčić Grašac 2020 (100% Grašac)
- Simčić Leonardo 2011, 2013 i 2015 (100% Rebula)
- Zvonko Bogdan Cuvée No.1 2016, 2017 i 2019 (Merlot, Cabernet Sauvignon, Cabernet Franc/Blaufränkisch)
- Benvenuti San Salvatore Muškat 2015 i 2017 (100% Muskat Momjanski)
- Fakin Teran 2017, 2019 i 2021 (100% Teran)
- Tikveš Barovo 2015, 2016 i 2019 (Kratošija, Vranac)
- Kozlović, Santa Lucia Malvazija 2017 (100% Istarska Malvazija)
- Matalj Kremen Kamen 2016 i 2017 (100% Cabernet Sauvignon)
- Ščurek Rebula Up (100% Rebula)
- Štoka, Terasel Selekcija Teran 2015 (100% Teran)
Uzletu balkanske vinske scene doprinosi i sajam Vinska vizija Otvorenog Balkana (Wine Vision by Open Balkan), koji se održava u Beogradu u cilju promovisanja partnerstva i saradnje vinara regiona u zajedničkom nastupu na svetskom tržištu. Već posle dve godine ovaj sajam je izrastao u jedan od najznačajnih evropskih vinskih događaja, a ovogodišnji termin je od 22. do 24. novembra.
Veliki broj ovih vina postaje dostupan i potrošačima u Austriji, kako zbog velike zajednice ljudi poreklom sa Balkana, tako i zbog austrijskih ljubitelja vina, koji traže „ABC stil“.
MezeSliva
Vladimir Novičić je osnivač specijalizovane radnje delikatesa i alkoholnih pića sa Balkana koja nosi ime MezeSliva. Njihov asortiman obuhvata selekciju rakija, vina, sireva, ajvara i suhomesnatih proizvoda, koje možete probati i kupiti u Frankenberggasse 13G, u Beču.
Folge uns auf Social Media!
