Kada se osvrnemo na ne tako davnu prošlost, bili ste i govornik i učesnik protesta „1 od 5 miliona”, podržavali ste i rečju i telom ideje pobunjenog naroda. Šta biste rekli da se u Srbiji promenilo u toku poslednje tri godine od kada su pomenuti protesti održavni u širom zemlje?
Marko Selic Marcelo: Bilo je protesta i pre tih, a i posle. I to mnogo. Premisa albuma upravo je sumiranje rezultata – to jest, zaključak da ih baš i nema. Rezultati kao pojam ne bi smeli da budu naročito apstraktna kategorija, oni se sami po sebi vrlo tiču domena konkretnosti. Ako ćemo tako, onda se ne vide zato što ih baš i nema, nažalost. Tu imamo predivnu borbenost desetina ili čak, u saldu, stotina hiljada ljudi, patriota koji zaista misle dobro svojoj zemlji i nisu zapali u anestetsko svejedno – i imamo, na drugoj strani, opoziciju koja to ne ume politički da artikuliše i kapitalizuje, te činjenicu da masovni protesti ne uspevaju da postanu još masovniji, da inspirišu i na ulicu izvuku bar još isto toliko ljudi. S treće strane, ulica je, nažalost, jedina institucija koja ovde još funkcioniše, jedini oblik stvarnog pritiska koji ponekad uspe da preinači (ili privremeno preinači) poneku odluku vlasti. Ali ne valja što je vlast naučila pravila te igre: pristanu na ponešto, sačekaju da se strasti smire, onda na malo manja vrata probaju da izvedu to što su naumili. Trenutno, rekao bih da je tu čvor.
Zemlja u kojoj institucije zapravo rade, u kojoj nema autoritarnog režima, u kojima osoba može da se, kad zatreba, leči kao dostojanstveno ljudsko biće, zvuči kao logični minimum.
Marko Selic Marcelo
Ono što zamerate društvu je vrlo jasno, a o kakvom biste društvu voleli da pišete? Šta je ono što biste voleli da se promeni u Srbiji, ali i među Srbima?
Marko Selic Marcelo: Pre svega, podjednako ne volim ni kad neko misli da smo naročtio bolji, ni kad neko misli da smo naročito gori od drugih naroda. Mi imamo toliko sjajnih osobina, toliko svetlih trenutaka istorije i tradicije, toliko duha kad je teško. A da je bilo ko drugi imao naopake tri decenije, takođe ne bi bio dobro danas. Upali smo u loše okolnosti, nešto svojom krivicom a nešto i situaciono, i naprosto nismo umeli da se iskobeljamo, što je produbilo jamu u kojoj smo se obreli. Kad to kažem, mislim na sve ovdašnje narode, ne samo na svoj. I nije pitanje o kakvom bih društvu voleo da pišem – jer mogu i da ne pišem o tome. Pitanje je u kakvom bih društvu voleo da živim. A to nije neko utopijsko-idealističko pitanje, svi znamo da svugde ima problema; ali zemlja u kojoj institucije zapravo rade, u kojoj nema autoritarnog režima, u kojima osoba može da se, kad zatreba, leči kao dostojanstveno ljudsko biće, u kojoj postoji bar notorno poverenje u sudstvo i policiju, u kojoj stranačka članska karta nije glavni i jedini adut… zvuči kao logični minimum.
Upali smo u loše okolnosti, nešto svojom krivicom a nešto i situaciono.
Marko Selic Marcelo
Tokom Vaše dugogodišnje karijere Vaša publika se menjala, te Vas, kako i sami kažete, povremeno slušaju i fanovi IDJ-a i Cece. Na osnovu ovoga bi se reklo da široke mase slušaju Vaše stihove. Jesu li oni namenjeni baš svima? Mislite li da ih baš svi razumeju onako kako ste ih Vi zamislili i napisali?
Marko Selic Marcelo: To je prvenstveno bilo moje čuđenje prema sadržaju plejlista nekih novih klinaca. Suviše široko. A ne može se braniti kao širina ukusa, jer ukus, da bi bio ukus, podrazumeva nekakav kriterijum; tamo gde sve može – ukusa nema. To na stranu, nisam obožavalac elitističkog pristupa umetnosti, ideje da „nije za svakoga”. Istina, ona često traži nekakvo predznanje i posvećenost kojoj nisu skloni svi, ali ne mora aktivno da „tera” ljude od sebe dodatnom, namernom hermetičnošću. Njen posao nije da se udvara i ulaguje, da se banalizuje zarad potpune pitkosti, ali svakako ne treba ni da katanči svoje kapije i na njih kači natpis „ovo nije za tebe”. Umetnost, verujem, treba da je dostojanstvena, ali nikad snobovska.
Pojedini tekstovi napisani Vašom rukom navode ljude da sebi postave brojna pitanja. Šta u budućnosti možemo očekivati u Vašem muzičkom, ali i književnom radu?
Marko Selic Marcelo:Pa, biće uzbudljiva godina: glavni kreativni zadatak jeste novi roman. No, radimo i na fizičkom izdanju „Nojeve varke” (dupli disk i dupla ploča), na objavljivanju muzike iz Šekspirove „Bure” u režiji Kokana Mladenovića, na projektu Zaradsutra (mini album od 7 pesama, u tandemu s mojim prijateljem koji se krije iza pseudonima Sinovatz), na jednoj zbirci poezije nevezane za muziku… a paralelno sa svim tim, pišem kolumne petkom za dnevni list „Danas”, urednik sam svih izdanja kultnog italijanskog stripa „Dilan Dog” za domaće tržište i koautor regionalne televizijske emisije „Perspektiva”, koja obilazi ove krajeve i razgovara sa srednjoškolcima i studentima o društvenim prilikama i mogućim rešenjima. To će reći: nema stajanja i ne sme biti malodušnosti.
Folge uns auf Social Media!
