Sajam žena, privrednica srpske i austrijske nacionalnosti, održan je 27. aprila u Leobersdorfu nedaleko od Beča. Sajam je imao za cilj međusobnu integraciju i umrežavanje, te razmenu ideja i znanja. Zapravo, sajam je bio samo prvi korak rada udruženja Gesellschaft Österreichisch-Serbische Frauen koje u budućnosti planira svoje napredovanje kroz interaktivne radionice i projekte.
Na samom početku delovanja akcenat je na proširenju, pa kako kaže predsednica udruženja Ranka Savić-Čergić, nacija ne predstavlja ograničenje, te su žene svih nacionalnosti i više nego dobrodošle.
– Cilj sajma je bio da ohrabrimo i inspirišemo žene i naravno da proslavimo početak rada i okupljanje svih divnih i kreativnih žena na jednom mestu. Sajam je bio takođe jedna od platformi za deljenje znanja, a cilj za budućnost jeste da se povežemo i rastemo zajedno.
S obzirom na to da je Ranka dugogodišnja aktivistkinja, zapravo preko trideset godina je uključena i angažovana na polju društvenog rada, poznati su joj deficiti u sferi društvenog delovanja, upravo je to sektor žena.
– Na prvom sajmu smo imali oko 80 izložbenih štandova, govornica, političarki, predstavnica organizacija i preduzetnica. Izuzetno mi je drago da se puno žena prijavilo i da su pokrivene zanimljive teme socijalna pitanja, zdravlje, politika i prava žena. Takođe bio je veliki odaziv Austrijanki koje su svoju privredu i delovanje prikazale na sajmu. To su privrednice koje su na lokalnom nivou aktivne čak i posle svog radnog vremena u firmi, to je drugo stablo koje žene sagrađuju, gde pokušavaju preko novih edukacija da postave sebi još neke temelje, jer žene i dalje imaju manja primanja.
Austrijsko-srpsko žensko društvo (ÖSF) je apolitična radna grupa nastala kao potreba da se pokrene i produbi prijateljski odnos između austrijskih i srpskih žena, ali još važnije otvore mnoga važna pitanja, kao i teme poput integracije, obrazovanja, vaspitanja, zdravlja, umetnosti, kulture, tradicije, ekonomije, rada i sporta.
Cilj je jačanje austrijsko-srpskih odnosa u svim aspektima javnog i kulturnog života kao i doprinos širem poznavanju svih aspekata austrijske i srpske kulture ali i iskorenjivanje postojećih stereotipa.
Izvesno je da naše žene imaju prostor za napredovanje i usavršavanje ali i težnju da poboljšaju svoj položaj u Austriji, te se kroz udruženje apeluje da je bitno jačanje svesti kod žena, samopoštovanje ali i kolektivna svest koja treba da bude podržavajuća prema ženama.
– Moj fakultet o integraciji i emigraciji je pokazao da je u našoj migrantskoj grupi još uvek nostrifikacija velika tema i čest problem i neretko žene odustaju od svojih pravih i primarnih zanimanja i struka. One se često doškolovavaju ili prihvataju neke niže statuse obrazovanja. Mislim da bi baš taj deo trebao da bude ojačan, da lakše dođemo do nostrifikacije, diplome i bude više priznatijih predmeta. Druga stavka jeste da žene treba da se više izbore za poštovanje, pre svega mislim na radno mesto, da je žena deo tima u kome radi, da bude priznata. Postoji studija u kojoj su čistačice u bolnici pitane da li se osećaju poštovano, te su one navele da im je najteže pala činjenica što nisu bile na fotografiji gde je tim, sestre i doktori. Zato što su čistačice osetile su da pripadaju drugom rangu. Nadam se da ćemo u budućnosti da idemo ka poboljšanju ovog problema. Mi kao udruženje možemo ovu temu da participiramo kroz radne i edukativne programe. Bilo bi mi drago ako bi se neko javio i ovim se bavio.
Posle održanog sajma sledeći korak udruženja jeste postaviti kompletnu strukturu referata, što članice planiraju do kraja juna. Teme su podeljene na socijalne, kulturne, teme za različita pitanja, na primer nasilje. Pored toga članice planiraju sa postavkom strukture za radionice i edukacije, što će se ogledati u stavljanju akcenata na slanje upita ženama da postanu nove članice, odvaže se i predstave svoje programe i ideje.
Program sajma je zatvoren na interesantan način, gde su u vidu spuštanja cveća žene simbolično pružile zahvalnost svim dragim ženama koje su deo njihovog života, te pokazale međusobnu želju za svoj bolji položaj u budućnosti, više podrške i solidarnosti.
Autorka: Biljana Kosović
